Рад у овој тематској области фокусиран је на затворе и полицију (укључујући људска права у полицији, здравствену заштиту у затворима и мере заштите од тортуре и злостављања), стандарде људских права у правосуђу (са фокусом на унапређење примене судске праксе Европског суда за људска права), питања миграција, ефикасност правосудних система (са фокусом на анализу правосудне статистике ради оптимизације судске администрације) и/или правну сарадњу (која се бави повећањем индивидуалне независности судија и тужилаца и одговорности правосуђа).

Назад Примена Европске конвенције о људским правима: домаћи судови кључни у заштити људских права и слобода на домаћем нивоу

Примена Европске конвенције о људским правима:  домаћи судови кључни у заштити људских права и слобода на домаћем нивоу

Домаће правосуђе има централну улогу у заштити људских права и слобода људи у њиховој надлежности. Делотворна примена Европске конвенције о људским правима и пресуда Европског суда за људска права подразумева континуиране напоре домаћих институција, имајући у виду да овај комплексни подухват укључује бројне институције и актере – на изршном, законодавном и судском нивоу власти - и захтева континуирану сарадњу и координацију на националном, регионалном и Европском нивоу.

Ово је била главна порука током првог дана конференције „Примена Европске конвенције о људским правима - искуства и изазови судова Централне и Југоисточне Европе“, која се данас одржава у Београду у организацији Врховног касационог суда и заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе под називом „Јачање ефикасних правних средстава за спречавање кршења људских права“.

У свом уводном излагању, Кристоф Поарел, директор Директората за људска права Савета Европе, подсетио је учеснике и учеснице да људска права нису вредности које су осигуране једном заувек. „Она морају бити трајно штићена и доследно примењивана свакога дана. У вези са тим, Европски суд за људска права не може бити једини одговорни за примену стандарда људских права широм Европе. На националном нивоу, на вама, лежи најзначајнија моћ у заштити људских права“, изјавио је Поарел.

Председница Врховног касационог суда Јасмина Васовић је нагласила улогу националних судија у примени Конвенције. „За конвенцијски систем који почива на принципу супсидијарности од велике важности је да националне судије у поступцима пред судовима омогуће остваривање делотворне заштите конвенцијских права. Зато је веома важан и дијалог који се остварује кроз сарадњу у Мрежи највиших судова“, рекла је Васовић. Она је додала да је и ова конференција прилика за размену мишљења судија о различитим питањима од значаја за њену делотворну примену.

Маја Поповић, министарка правде Републике Србије, истакла је да је ова конференција нарочито значајна јер заштита људских права представља императив сваког друштва које тежи демократији, а Устав Републике Србије чврсто почива на тој премиси. „Сматрам да ће данашња конференција пружити основ за дискусију о утицајима судске праксе Европског суда за људска права на судску праксу националних судова, као и о изазовима које домаћи судови имају приликом примене стандарда Европског суда за људска права“, рекла је министарка Поповић.

Желим да изразим своју захвалност на подршци коју Европска унија и Савет Европе пружају Републици Србији у ефикасној примени Конвенције и на тај начин доприносе остваривању активности предвиђених Акционим планом за Поглавље 23“, додала је министарка правде.

Уставни суд је у свом раду изградио много сопствених принципа, али су они добрим делом засновани на европској пракси и на њеном тумачењу”, рекла је Гордана Ајншпилер Поповић, судија Уставног суда.

Њ.Е. амбасадор Емануеле Жиофре, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, истакао је да је деценијама Европска конвенција о људским правима била лука заштите људских права. „Суд је, кроз своју праксу, допринео да се осигура да је Конвенција буде живи инструмент који одговара на потребу заштите људског права пратећи еволуцију друштва. У доба глобалне ерозије демократских принципа ова водиља постаје још драгоценија. У овом тренутку, у близини, једна велика група грађана, заговара и бори се за своја основна права - да воли и да се слободно окупи. Да би Конвенција, или било који други систем заштите људских права био успешан неопходно је да се ослони на ефикасно и непристрасно судство - примарне чуваре права и слобода људи“, изјавио је амбасадор Жиофре.

Он је подвукао значај уставне реформе и поздравио припремне радње на њиховој примени имајући у виду да је пет закона припремљено у сарадњи са Венецијанском комисијом, додавши да сви кључни актери морају бити активно укључени, и институције и цивилни сектор.

ЕУ ће наставити да пружа и стручну и финансијску подршку као би Србија напредовала у даљим реформама и јачању независног, професионалног и одговорног правосуђа за све“, закључио је амбасадор Жиофре.

 

SERBIA: Implementing the European Convention on Human Rights: Domestic courts crucial in protecting human rights and freedoms on the national level

Конференција пружа платформу за дискусију између представника и представница правосуђа о ефектима судске праксе Европског суда за људска права (ЕСЉП) на судску праксу домаћих судова, изазове и добру праксу у судске праксе ЕСЉП-а, посебно у домену слободе изражавања, права на независан суд, стицање и губитак имовинских права, борбе против организованог криминала, као и приступа суду и највишим судовима. Конференција ће окупити судије Европског суда за људска права, као и председнике и судије највиших судова из Централне и Југоисточне Европе (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Северна Македонија, Словенија и Србија).

Конференција се организује у оквиру пројекта „Јачање ефикасних правних средстава за спречавање кршења људских права у Србији”, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“, који спроводи Савет Европе.

Београд 15 - 16. септембар 2022.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
Пројекти у оквиру теме I: Оснаживање правде

*Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и Мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова.