Назад Нови нацрт закона о референдуму у Србији: позитивна иницијатива, али припремљена у журби, потребно је побољшање, каже Венецијанска комисија

Нови нацрт закона о референдуму у Србији: позитивна иницијатива, али припремљена у журби, потребно је побољшање, каже Венецијанска комисија

Настојања надлежних власти у Србији да ускладе законодавство са међународним стандардима треба поздравити, али је за жаљење што је ревизија Закона о референдуму почела тек када је уставни референдум постао неодложан, рекла је Венецијанска комисија у хитном мишљењу о Нацрту закона о референдуму и народној иницијативи објављеном данас.

Измене основних одредби овог закона би требало применити мање од годину дана након усвајања само ако обезбеђују усклађеност са стандардима европског изборног наслеђа или спроводе препоруке међународних организација. Венецијанска комисија препоручује одржавање следећег референдума довољно касно како би се ревидирани закон заиста примењивао. Измене треба усвојити широким консензусом и узимајући у обзир јавне консултације са свим релевантним актерима.

Измене укључују неколико позитивних елемената, попут укидања кворума за ваљаност референдума, регулисање могућности да Скупштина заузме став о питању које је изнето на референдуму, као и обавезу пружања објективних информација грађанима о референдумском питању.

Међутим, у ревидираној верзији нацрта требало би обрадити неколико питања. Венецијанска комисија посебно препоручује јасно дефинисање различитих врста референдума и одредби које се на њих примењују; питања која се могу, а која не могу изнети на референдум; хијерархијски ранг одредби поднетих на референдум (уставних или законских) и дејства захтева за референдум на важеће законодавство. Комисија препоручује и да се преиспита проширење бирачког права на власнике некретнина или да се оно бар јасно објасни. За оверу потписа не треба тражити никакву накнаду или би та накнада требало да буде врло мала. Сви бирачи треба да имају право на жалбу, а рокови за подношење жалби и приговора и одлучивање о њима треба да буду разумно продужени. Од приватних медија не би требало захтевати да задрже неутралност, већ би било довољно обезбедити једнаке услове за радио и телевизијско оглашавање приватних и јавних масовних медија. Такође, Венецијанска комисија препоручује преиспитивање састава изборне администрације како би се осигурала њена независност ревизијом релевантних законских текстова.

Друге препоруке Венецијанске комисије укључују поновно разматрање ограничења у погледу природе субјеката који могу да воде изборне кампање и финансирања таквих кампања, продужење рока између одлуке о расписивању референдума и гласања, као и ограничавање дискреционог коришћења могућности Скупштине да скрати тај рок, посебно за уставне референдуме. Препоручује се и ублажавање захтева за прикупљање потписа за народне иницијативе.

Мишљење Венецијанске комисије је припремљено у оквиру Механизма за координацију експертиза, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019 – 2022“.

Стразбур 24. септембар 2021.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Шта је Механизам за координацију експертиза?

Механизам за координацију експертиза служи за пружање законодавне експертизе и саветодавних мишљења у оквиру система Савета Европе, о јавним политикама у областима оснаживања правде, сузбијања привредног криминала, борбе против дискриминације и промовисања и заштите слободе изражавања и слободе медија, те уставним питањима која спадају у мандат Европске комисије за демократију путем закона (познате као Венецијанска комисија). Оваква експертиза се пружа уз потпуно уважавање независности и функционалних специфичности механизама праћења Савета Европе и пружа кључну подршку процесима придруживања ЕУ.

Уколико се неки од пројеката у оквиру програма Horizontal Facility бави темом под којом постоји потреба за експертизом, захтев за експертско мишљење се може обезбедити директно кроз пројекат.

 

Ко може да поднесе захтев за добијање стручног мишљења у склопу Механизма за координацију експертиза?

Министри/министарке (и други чланови/чланице владе), председник/председница парламента, шефови или шефице парламентарних комитета, институције омбудсмана или независне државне институције Албаније, Босне и Херцеговине, Косова*, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и Турске, могу да поднесу захтев за стручно мишљење у склопу Механизма за координацију експертиза.

Осим тога, када је реч о питањима која спадају у област надлежности Венецијанске комисије, захтев за пружање помоћи у оквиру Механизма такође могу да поднесу и Европска унија, као и органи Савета Европе (нпр. генерални секретар, Комитет министара, Парламентарна скупштина и Конгрес локалних и регионалних власти).

Поред тога, уставни судови корисница програма могу поднети захтеве за издавање amicus curiae упутстава Венецијанске комисије.

*Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и Мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова.