Назад Kako naučiti da podigneš glas i suprotstaviš se nepravdi

Beograd 23. decembar 2025.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
  • Imprimer en PDF
Kako naučiti da podigneš glas i suprotstaviš se nepravdi

Prvi put kada je Emilija Marinković stala u odbranu svojih prava, bila je još u vrtiću. Naoružana samo jednom lekcijom o dečijim pravima – pravom na igru – ozbiljno je saopštila roditeljima da domaći zadatak može da sačeka, ali njena prava ne. Danas se tom sećanju smeje, ali ono je i dalje podseća na to zašto je važno poznavati sopstvena prava.

Petnaest godina nakon osnivanja Panela mladih savetnika Zaštitnika građana, Emilija je jedna od mnogih mladih osoba koje svedoče o tome šta je ovaj Panel želeo da postigne. Tokom godina, stotine mladih dale su svoj glas, ideje i iskustva kako bi institucije bolje razumele i štitile prava mladih. Panel, koji je podržan kroz projekat „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“, postao je prostor u kojem perspektive mladih istinski doprinose promenama.

Za Emiliju, uticaj Panela ne može se svesti na jedan trenutak. Njena iskustva nisu vezana za prekretnice, već za proces. „Svrha Panela mladih savetnika je da podstiče promene. Kao i svaka velika promena, pomak i napredak, zahteva vreme – dosta vremena i bezbroj malih pobeda koje zapravo čine jednu celinu. Samim tim, nisam u mogućnosti da izdvojim jedno iskustvo koje je na mene imalo najveći uticaj“, kaže ona. „Iskustva koja pamtim su bezbroj razgovora, edukacija i konsultacija na osnovu kojih se gradilo moje celokupno iskustvo u radu Panela. Svako poznanstvo i znanje stečeno, svaka mogućnost da se moj glas čuje, doprineli su mom ličnom intelektualnom razvitku.“

Kroz rad u Panelu, Emilija je razvila veštine za koje ranije nije ni znala da ih poseduje. Javnim nastupima, timskim radom i razvojem liderskih veština raslo je i njeno samopouzdanje. „Kroz rad sam stekla neprocenjive veštine poput veštine javnog govora, grupnog rada i liderskih veština, a veština je, kao i znanje, uvek tebi na usluzi. Uz to znanje otvaraju se vrata potpuno novih mogućnosti, prilika i prednosti, kako u daljem školovanju, tako i u životu“, objašnjava ona.

Posebno ističe značaj otvorene komunikacije kao temelj rada Panela. „Smatram da sam svakom svojom aktivnošću, posvećenim radom i zalaganjem doprinela kvalitetu radionica, projekata i izlaganja u kojima sam učestvovala. Cela poenta panelista je da se oglašavaju, da se ne plaše i da imaju smelost da kažu svoje zapažanje, kritiku i pohvalu. Jedino na taj način, kroz otvorenu komunikaciju, možemo funkcionisati i postići vidljive rezultate.“

Razumevanje prava postalo je ključno u trenucima kada je počela da prepoznaje oblike diskriminacije i nasilja koje ranije ne bi umela da uoči. „O pravima sam prvi put čula u vrtiću. Tada sam zapamtila ono što mi je u tom trenutku bilo najvažnije – dečije pravo na igru. Godinama kasnije, jedino što se promenilo jeste potreba da to znanje proširim. Život je sa sobom donosio situacije u kojima je jedina linija odbrane bila rezervisana za mene. Shvatila sam da ako posedujem znanje, dobijam i zaštitu.“

Upravo kroz rad u Panelu, kaže, dobila je priliku da to znanje podigne na viši nivo. „U radu Panela teme prava i diskriminacije prolaze se vrlo često, zbog čega imam utisak da odlično vladam ovim oblastima. Postojalo je dosta oblika nasilja i diskriminacije koje nisam umela da prepoznam pre pohađanja obuke, i tu dolazimo do glavnog zadatka panelista – podizanja svesti.“

Jedan takav trenutak suočavanja sa realnošću dogodio se u njenoj školi, kada je jedna učenica doživela psihičko nasilje od strane profesora. „Taj incident niko od nadležnih nije okarakterisao kao oblik nasilja ili kršenje prava deteta. Kada sam pažljivije sagledala situaciju, shvatila sam da sam sada ja nadležna – kao svedok, drugarica, članica učeničkog parlamenta, članica školskog tima za prevenciju nasilja i kao panelistkinja Zaštitnika građana.“ Emilija je odlučila da reaguje. „Stvar sam uzela u svoje ruke i uz pomoć stečenog znanja rešila situaciju na adekvatan način. U tom trenutku sam zapravo iz teorije prešla na praksu.“

Dok Panel mladih savetnika obeležava 15 godina postojanja, Emilijina priča pokazuje šta ovakve inicijative mogu da postignu: osnažene mlade ljude koji prepoznaju diskriminaciju, reaguju na nepravdu i koriste svoj glas sa sigurnošću. To je dokaz da ulaganje u učešće mladih nije simbolično – ono menja živote, jača zajednice i gradi kulturu prava koja jača sa svakom novom generacijom, doprinoseći i suzbijanju mržnje u društvu.

Govoreći o budućnosti, Emilija počinje od jednostavne, ali suštinske vrednosti. „U budućnosti sebe vidim prvo kao čoveka. Smatram da su svaka diploma, ugled i status beznačajni ako niste naučili ovu najvažniju lekciju. Želim da se bavim pravima i da iskoristim svoj pun potencijal u tom segmentu. Posedujem velike ambicije i veru u sebe, a jedna od mojih želja je da taj stav prenesem na nekoga kome je potreban taj mali podsticaj da dostigne svoj cilj i ostvari svoje snove.“

This session of the website features inspiring narratives, human stories and success examples, that demonstrate positive change  and improvement in the lives of individuals, local communities, and society as a whole.

Назад Саветници Уставног и Врховног суда доносе искуство из Стразбура у правосуђе Србије

Београд 17. децембар 2025.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
  • Imprimer en PDF
Саветници Уставног и Врховног суда доносе искуство из Стразбура у правосуђе Србије

У циљу унапређивања примене Европске конвенције о људским правима на домаћем нивоу, једна од активности пројекта „Унапређивање заштите људских права у Србији“ је упућивање правника из Србије на рад у Европски суд за људска права (ЕСЉП).

За Милана Бајића и Николу Ђекића, правне саветнике у Врховном и Уставном суду Србије, шестомесечни боравак у ЕСЉП у Стразбуру пружио је јединствен увид у начин на који се европски правни стандарди тумаче на највишем нивоу. Кроз укључивање у рад на пресудама Суда које се односе на слободу изражавања, право на правично суђење и друга основна питања, саветници су не само проширили своје знање о систему Конвенције, већ су, по повратку, своја искуства поделили и у оквиру правосуђа Србије.

Милан је истакао да је боравак у Стразбуру продубио његово разумевање упоредног права. Ослањајући се на његова истраживања, судије Врховног суда могу да се позову на шире правне тендендије приликом разматрања предмета, чиме се унапређује квалитет и уједначеност домаћих одлука. „Судије су искусни професионалци који брзо сагледавају различите опције које су им на располагању“, каже он. „Али они не могу редовно да прате најновију праксу ЕСЉП и потребно је да им се обезбеде кључни прегледи.“

У том погледу, Платформа за размену знања о Европској конвенцији о људским правима представља вредан алат, јер Врховном суду омогућава приступ најновијем развоју судске пракси ЕСЉП и другој релевантној јуриспруденцији. Сваке недеље Милан и његове колеге из Одељења за судску праксу Врховног суда бирају најзначајније предмете и прослеђују их кривичном и грађанском одељењу, омогућавајући судијама да затраже додатна појашњења или детаљнију анализу.

У септембру 2025. године, дванаест судија кривичног одељења Врховног суда похађало је интерну обуку о члану 6 Европске конвенције о људским правима, која је обухватила новију праксу ЕСЉП-а у вези са правом на одбрану, претпоставком невиности, посредним доказима и другим питањима које је Милан представио.

Милан је искуства из Стразбура пренео и директно у Правосудну академију. Током два семестра, од септембра 2024. до јуна 2025. године, XII генерација корисника почетне обуке Правосудне академије стекла је темељно разумевање четири члана Конвенције кроз презентације релевантне судске праксе и интерактивне студије случаја о примени европских стандарда на обуакама које је пројекат Унапређивање заштите људских права организовао у сарадњи с Правосудном академијом. „Реакција полазника била је веома позитивна“, објашњава Милан. „Пружио сам им кратак, али свеобухватан преглед праксе ЕСЉП, који ће им служити као поуздана референца у будућем раду.“

„И сам сам похађао тромесечну обуку у Стразбуру“, додаје он. „Боравак ми је помогао да разумем унутрашње процедуре Суда – на пример, како функционишу одбори, која је улога судије појединца и како делује убрзани поступак.“ То је нешто од чега би млади правни стручњаци у Правосудној академији свакако могли имати користи.

Миланов колега из Уставног суда, Никола, такође је провео шест месеци у Стразбуру, где је из прве руке посматрао колико се пажљиво разматра сваки предмет и колика се пажња посвећује образложењу сваке одлуке. „Током боравка у ЕСЉП упознао сам се са судском праксом која показује да се повреда права разматра чак и када подносилац представке није претрпео значајну штету“, каже он. Никола је припремао предмете за судију појединца и за трочлани судски одбор. То му је помогло да сачињава јасне и прецизне приказе наводних повреда права, да се усредсреди на оно што је заиста битно и да се снађе у сложеним предметима.

По повратку из Стразбура, Никола је у Уставном суду Србије допринео унапређењу начина израде одлука. „По први пут, Уставни суд је утврдио повреду права на имовину у контексту пензија, наглашавајући да су одлуке органа власти суштински укинуле право подносиоца на пензију које је раније било признато“, присећа се он, описујући предмет у ком су права пензионера била умањена, што је навело Суд да процени заштиту имовинских права у складу са праксом ЕСЉП. Његов рад је такође допринео начину на који Суд процењује сразмерност ограничења слободе окупљања.

Након повратка, Никола је постао један од кључних саветника за колеге који се баве сложеним питањима. „Одговарао сам на питања колега у вези са одузимањем имовине као мером обезбеђења, допуштеношћу представки, судском заштитом узбуњивача, забраном дискриминације и многим другим темама“, каже он. Своје знање је широко делио, дистрибуирајући материјале за обуку и ослањајући се на увиде стечене кроз контакте у ЕСЉП.

Ти контакти и данас представљају важан ресурс у његовом раду. „Са колегама из ЕСЉП размењујем корисне информације о предметима и судској пракси“, објашњава он. За Николу, боравак у Стразбуру био је драгоцено професионално искуство које му је дало алате да подржи Уставни суд у бољем усклађивању са европским стандардима људских права.

Пројекат „Унапређивање заштите људских права у Србији“ део је заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.

 

*Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и Мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова.

Beneficiary
Albania
Bosnia and Herzegovina
Kosovo*
Montenegro
North Macedonia
Regional
Serbia
Türkiye
Topic
Anti-Discrimination
Fighting Corruption
Freedom of Expression
Justice
Reset Filter


Co-operation with 
Young European Ambassadors

 БУДИТЕ У ТОКУ СА НАЈНОВИЈИМ ВЕСТИМА

Пријавите се за наш билтен