Serija presuda Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) protiv Srbije otvorila je potrebu za jasnijim tumačenjem i primenom propisa o oduzimanju imovine u krivičnim i prekršajnim postupcima.[1] O tome je u Beogradu razgovaralo 60 učesnika i učesnica iz sudstva, tužilaštva, Ustavnog suda, Ministarstva pravde, Državnog pravobranilaštva i carinskih organa.

Učesnici i učesnice imali su priliku da diskutuju o praksi različitih institucija u vezi s oduzimanjem imovine. Razmatrani su problemi u vezi s primenom Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a glavni deo konferencije bio je posvećen pitanju kako da se oduzimanje imovine koje se izriče kao zaštitna mera u krivičnim i prekršajnim postupcima uskladi sa standardima ESLJP. Značajne uvide o tome učesnici i učesnice su dobili od Ružice Žarevac, više pravne savetnice u ESLJP, koja je predstavila relevantne stavove ESLJP iznete u presudama protiv Srbije, kao i od Bojane Nikolin, šefice odseka u Odeljenju za izvršavanje presuda ESLJP u Savetu Evrope, koja je dala pregled postupanja zemalja iz regiona koje su se suočile sa sličnim izazovima. Izneta iskustva poslužiće kao veoma korisne smernice u daljem postupku izvršavanja pomenutih presuda ESLJP.

Konferenciju su zajednički organizovali projekat „Unapređivanje zaštite ljudskih prava u Srbiji“, koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“, i Misija OEBS-a u Srbiji. Konferencija je deo širih napora koje projekat ulaže da se zakonodatsvo u Srbiji i praksa domaćih sudova usklade sa standardima ESLJP.