​​​​​​​Od učionica pa sve do novinarskih redakcija, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Savet Evrope u Srbiji zajedničkim snagama menjaju stavove i podstiču inkluziju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Brankica Janković, govori o ključnim rezultatima dugogodišnjih, zajedničkih napora u borbi protiv diskriminacije i promociji različitosti u cilju izgradnje ravnopravnijeg društva.

1. Kako ocenjujete saradnju sa Savetom Evrope u oblasti borbe protiv diskriminacije i promocije različitosti u Srbiji? Koji su, po Vašem mišljenju, najvažniji rezultati koje smo zajedno postigli?

Saradnja sa kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu je jedna od najdugotrajnijih i   najkooperativnijih saradnji koju Povernik ima sa nekom međunarodnom organizacijom.  Tokom ovih godina uspostavilo se poverenje i posvećen zajednički rad. Saradnja se odvija  pre svega  kroz realizaciju Programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku” i implementaciju aktivnosti koje zajednički realizujemo već sedmu godinu u kontinuitetu, najpre kroz projekat „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji”, a zatim i kroz projekat „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji”.

Brojna istraživanja, obuke na terenu, konferencije i priručnici samo su neki od rezultata naše dugogodišnje uspešne saradnje koji su „materijalizovani“, ali su istinska posvećenost i odlična sinergija svih aktera na projektima ključno doprineli njihovom uspehu i podizanju svesti o značaju ravnopravnosti u javnosti u društvu. Naročito je značajna dobra saradnja sa medijima u tom procesu, ali za  mene posebnu važnost imaju programi edukacije mladih, koji su pokazali da su itekako svesni opasnosti i posledica koje sa sobom nosi diskriminacija.

Osim saradnje sa kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sarađuje i sa drugim institucijama u okviru Saveta Evrope na realizaciji različitih projekata i realizuje različite aktivnosti u oblasti zaštite ravnopravnosti i jačanja kapaciteta institucija za efikasnije suzbijanje diskriminacije.

2. Tokom proteklog perioda, organizovani su treninzi za nastavno i nenastavno osoblje u školama širom Srbije. Kako ovakve aktivnosti doprinose smanjenju diskriminacije u obrazovnom sistemu i kakvi su utisci sa terena?

Godinama ukazujemo da je obrazovanje “ključ” za mnogo stvari pa tako i za razumevanje i suzbijanje diskriminacije. Tokom 2024. godine realizovali smo  edukativne radionice za ukupno 264 nastavnika, nenastavnog osoblja i predstavnika đačkog parlamenta u 16 osnovnih i srednjih škola širom Srbije. Sve se odvija u okviru  projekta „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji”, koji je deo treće faze zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku”. Pored upoznavanja sa pojmom diskriminacije i nadležnostima Poverenika, učesnicima radionica su predstavljene smernice za primenu priručnika za obrazovanje mladih o ljudskim pravima KOMPAS. Priručnik je namenjen mladima i sadrži, pored ostalog, niz interaktivnih igara koje podstiču oblikovanje mišljenja, razvijanje stavova i razumevanje ljudskih prava.

3. Posebna pažnja posvećena je i obuci novinara i novinarki na temu govora mržnje. Koliko je, prema Vašem mišljenju, važno da mediji prepoznaju i odgovorno izveštavaju o temama koje se tiču ljudskih prava i ravnopravnosti uopšte?

Imati medije za saveznike u borbi za ostvarivanje ljudskih prava je od ključnog značaja. Poverenik kroz realizaciju Programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku” već godinama organizuje dvodnevne obuke za predstavnike medija o pojmu i oblicima diskriminacije i govoru mržnje, sa naglaskom na ugroženost LGBTI osoba. Do sada je navedene obuke uspešno završilo više od 150 novinara i urednika domaćih pisanih i elektronskih medija, kao i radijskih novinara, ali i novinara koji rade u medijima nacionalnih manjina. Takođe, sproveli smo i dve Analize o upotrebi govora mržnje u medijima (2021. i 2024), a prošle godine smo organizovali izuzetno uspešnu konferenciju posvećenu borbi protiv govora mržnje gde smo, pored rezultata analize imali priliku da čujemo i razmišljanja istaknutih novinara na ovu temu.

Višegodišnji rad sa predstavnicima medija je dao određene rezultate, međutim u poslednje vreme je evidentan porast neprimerenog i uvredljivog govora u medijskom i javnom prostoru, uključujući i govor mržnje. Deo medijske i javne scene preplavljen je sadržajima koji podstiču vređanje neistomišljenika, targetiranje pojedinaca, iznošenje neosnovanih interpretacija i optužbi. Zbog toga smo nedavno uputili i preporuku mera medijima u cilju sprečavanja objavljivanja, ali i uklanjanja već objavljenih sadržaja i komentara koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema različitim pojedincima i grupama. Sve ovo nas ipak ne obeshrabruje a promena narativa i edukacija  zaposlenih u medijima dugotrajan je i težak proces ali od njega ne smemo odustati  jer će kontinuirani napor na kraju dati najbolji rezultat.

4. Pitanje javne svesti o ravnopravnosti i diskriminaciji često se nalazi u senci drugih tema. Na koji način javne kampanje i zagovaranje, koje zajedno sprovodimo, doprinose širem razumevanju i prihvatanju različitosti u društvu?

Možete najbolje i najsavršenije obavljati svoj posao ali ako se to događa u tišini  teško se mogu menjati  loši obrasci i uticati na antidiskriminaciju. Uostalom mi smo tu zbog građana i najvažnije je da nas oni čuju. Zbog toga su važne i kamapanje, kako u tradicionalnim tako i u digitalnim medijima. Kroz kampanju koja smo organizivali upravo sa kancelarijom SE u Beogradu i koja  će biti emitovana na RTS i RTV, ali i na društvenim mrežama, pokušaćemo da kroz četiri različita spota u kojima su učešće uzeli naši poznati glumci i influenseri, ukažemo građanima na oblike u kojima se javlja diskriminacija, njen štetan uticaj, kao i na značaj razvoja društva zasnovanog na principima tolerancije, ravnopravnosti i nediskriminacije.

Bitno je da građani razumeju da se ove teme tiču svakoga od nas, jer se nikad ne zna da li će upravo nama biti uskraćeno neko pravo zbog naših ličnih karakteristika. Na ovaj način se najšira javnost edukuje da reaguje na diskriminaciju, kao i da postoji institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojoj građani mogu da se obrate za zaštitu svojih prava.

5. Institucija Poverenika je deo evropske mreže tela za jednakost – Equinet. Koliko je značajna regionalna i evropska saradnja u ovoj oblasti, i šta ona konkretno donosi građanima i građankama Srbije?

Ta saradnja je od velike važnosti i značaja jer delimo iste vrednosti ali i probleme. Ni jedno društvo nije izolovano ostrvo a zajednički rad omogućava razmenu iskustava, dobrih praksi, umrežavanje, produbljivanje znanja i bolje sagledavanje stanja. Kroz saradnju koju ostvarujemo godinama jedni drugima prenosimo iskustva ali i izazaove sa kojima se suočavamo, međusobno se osnažujući. Imamo  veoma uspešnu saradnju sa Evropskom mrežom tela za ravnopravnost EKVINET, kroz redovno učešće predstavnika institucije u radu radnih grupa, klastera, seminara, konferencija i treninga, ali i sa predstavnicima tela za zaštitu ravnopravnosti iz regiona. Od početka sprovođenja  naše inicijative,  kada je u Beogradu  2016. osnovana je Mreža tela za jednakost jugoistočne Evrope, sa ciljem promocije i jačanja principa jednakosti, tolerancije i nediskriminacije u regionu, kao i jačanja regionalne saradnje i razmene iskustava,  imali smo brojne sastanke. Države u regionu suočavaju se sa istim ili sličnim izazovima pa je razmena iskustava dragocena. Sastanci Mreže održavaju se svake godine u drugoj zemlji, a u novembru 2023. godine povodom Međunarodnog dana tolerancije naša institucija je organizovala Regionalnu koferenciju u Beogradu kojoj su prisustvovali predstavnici svih tela za zaštitu ravnopravnosti iz regiona, članica ove mreže (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija). Takođe smo jedni od osnivača UNESKO Mreže zvaničnika za borbu protiv rasizma i diskriminacije, koja predstavlja platformu za razmenu iskustava i znanja između nacionalnih institucija, uključujući regionalna međuvladina tela, posvećenu borbi protiv diskriminacije i rasizma, u okviru UNESKO Globalne alijanse protiv rasizma i diskriminacije.