Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је недавно окончало шестомесечни пројекат „Промоција једнакости националних мањина“ који је подржан у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“. Из овог друштва, које се три деценије бави промоцијом и заштитом националних мањина у локалном контексту, истичу да су имали добру сарадњу са Националним саветима који су им били у истраживачком фокусу.

У циљу осветљавања горућих тема у вези са правима националних мањина, објављено је седам мултимедијалних подкаста у оквиру подкаста „Реагуј“ који је НДНВ лансирао 2020. године као недељни, тридесетоминутни мултимедијални формат. Питање познавања рада савета и поверења од стране припадника/ца националних мањина су у фокусу једне од епизода. Питање комуникације, како интерне тако и екстерне, тема је два посебна подкаста, од којих један носи наслов „шумови у комуникацији националних савета“. Посебна епизода тангира питање службене употребе језика националних мањина у Србији, док епизода под називом „Школом против асимилације“ говори о слушању наставе на матерњем језику. Питање дискриминације ромске популације је у фокусу подкаста под називом „Да ли су афирмативне мере довољне“ а последњи објављени подкаст доноси причу о Основној и средњој школи са домом ученика „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру као пример добре праксе за очување културног диверзитета с обзиром да је ова школа јединствена у свету као једина у којој се настава одржава на русинском језику.

Објављивање аналитичких чланака на порталу „Аутономија“ представљало је другу важну компоненту овог пројекта. Први чланак нас уводи у тему, дајући основне информације о броју Националних савета, њиховим надлежностима и постојећем правном оквиру, док посебан чланак отвара питање „ко води коло у националним саветима“. Надаље, преиспитивање постојећег модела културне аутономије како би се утврдило да ли одговара потребама свих заједница које имају регистроване савете препозната је као једна од приоритетних активности од стране саговорника/ца. Према мишљењу политиколога и новинара Бориса Варге, „национални савети би требалo да представљају највиши степен културне аутономије али постојећи законодавни оквир не даје одговор на питање шта је заправо национални савет у хијерархији правно административног поретка у Србији-да ли је у питању консултативни тј. саветнички орган или нека врста самоуправе на нивоу локалних заједница.“

Питању финансирања савета и пописа становништва посвећена је посебна пажња. Саговорници деле став да постојећа средства која се издвајају из буџета нису довољна за њихово адекватно функционисање. Истраживачица из Центра за регионализам, Јелена Перковић, наглашава да додељена средства често нису довољна ни за годишњу ренту закупа простора од стране националних савета мање бројних заједница. О томе зашто је попис становништва кључан за функционисање мањинских савета можете читати овде.

Са друге стране, у тексту посвећеном активностима у заштити мањинских права, Тобијас Флесенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду, указује на неопходност побољшања знања, прикупљања и тачности података о положају припадника/ца националних мањина. Повезано са овим, дискриминација и кршење људских права се, према мишљењу саговорница Аутономије из цивилног друштва и међународних организација, и даље најчешће посматра искључиво као дискриминација на основу етничке припадности те је то један од разлога зашто истраживања о положају жена и ЛГБТ+ особа унутар мањинских националних заједница готово да нема.

Према подацима добијеним од стране НДНВ-а, забележено је преко 4000 прегледа ових чланака током трајања пројекта. Такође, објављене подкаст епизоде су допринеле и повећању видљивости самог подкаста „ Реагуј“ који је пре почетка овог пројекта имао у просеку око 2000 слушалаца месечно. Током трајања пројекта број слушалаца је износио 2662 на месечном нивоу.