Слобода изражавања и информација и слобода медија од кључног су значаја за функционисање истински демократског друштва, исто као што су значајне и у кризним временима. Пружање благовремених информација о ризицима за јавно здравље је критичан елемент за реаговање у кризним ситуацијама.

Један од пројеката у оквиру програма Horizontal Facility је пројекат “Слобода изражавања и слобода медија у Југоисточној Европи (JUFREX)”, који доприноси побољшању поштовања и примене Европске конвенције о људским правима и судске праксе Европског суда за људска права у области слободе изражавања и медија у свакодневном раду свих релевантних актера. Увек, кроз све пројектне активности истиче се значај ових права.

У кризним временима, посебну пажњу треба посветити комуникацији и ширењу информација које се тичу вируса и његове циркулације, ризика од контаминације, броја болести/смртних случајева, као и оним мерама које се односе на политику социјалног дистанцирања/изолације. Ограничења слободе изражавања која су у вези са тим уведена у неким државама потенцијално су забрињавајућа.

Медији имају кључну улогу, као и повећану одговорност у пружању тачних, поузданих информација јавности, али и у спречавању ширења панике, као и у подстицању разумевања грађана и сарадње у погледу неопходних ограничења. Медијске организације и новинари би требало да поштују највише професионалне и етичке стандарде, и да дају приоритет меродавним препорукама власти које се односе на кризу, као и да се уздрже од објављивања и наглашавања непотврђених информација.

Гласине, лажне информације и дезинформације могу бити штетне по јавни ред и заштиту здравља. С обзиром да су ванредне мере неопходне у изузетним околностима (на пример, за избегавање ширења теорија завере, лажних узбуна итд), нека ограничења могу бити потребна и оправдана. Међутим, државе би требало да избегавају увођење мера које одступају од гаранција из члана 15 Европске конвенције за заштиту људских права, односно оних које су широко и нејасно формулисане, којима недостаје предвидивост, и/или које би могле да доведу до прекомерне криминализације. Исто тако, професионални новинари треба да пажљиво провере истинитост информација из незваничних извора пре него што их објаве, као и да се уздрже од објављивања неуверљивих/сензационалистичких информација које могу да изазову панику.

Државе би требало редовно и без одлагања да информишу јавност о значају и импликацијама кризе и прописаних владиних мера, као и да успоставе отворену комуникацију којом се промовишу поверење и сарадња са сваким појединцем. Међутим, размена информација о пандемији се не сме свести само на комуникацију између званичних органа. То би довело до цензуре и гушења права на легитимне информације.

Новинари, медији, здравствени радници, заједно са активистима цивилног друштва и грађани би морали да имају право да критикују власти и преиспитују донете мере у вези са кризом. Ово је посебно важно данас, када други механизми контроле мера надлежних власти не постоје или су укинути, а посебно у оквиру ванредних мера или у државама где је уведено ванредно стање.

Херојска прича Ли Венлианга, кинеског лекара узбуњивача, указује на опасност од сузбијања слободног протока информација од виталног значаја. Слично томе, неприхватљиво је користити епидемију као изговор за ућуткивање политичких противника оних који су на власти.

Коначно, нема оправдања за цензурисање одређених тема унапред, затварање медијских кућа или за директно блокирања приступа комуникационим платформама на интернету. Малициозно ширење дезинформација се може решити ex post циљаним санкцијама, и уз помоћ владиних информативиних кампања. Државе треба да сарађују са интернет платформама и медијима како би се спречило манипулисање јавним мњењем, као и да би се дао већи значај провереним изворима вести и информација, посебно онима које пружају органи заштите јавног здравља.

Иако је пририодно ограничити јавна окупљања, облици комуникације међу грађанима уз помоћ интернета се морају не само очувати, већ и активно промовисати од стране држава.

„Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“ је заједничка иницијатива Европске уније и Савета Европе која корисницима програма пружа подршку при спровођењу реформских агенди у областима људских права, владавине права и демократије и помаже им при усклађивању са европским стандардима и правним тековинама Европске уније у оквиру процеса проширења, где је то релевантно.