У циљу унапређивања примене Европске конвенције о људским правима на домаћем нивоу, једна од активности пројекта „Унапређивање заштите људских права у Србији“ је упућивање правника из Србије на рад у Европски суд за људска права (ЕСЉП).

За Милана Бајића и Николу Ђекића, правне саветнике у Врховном и Уставном суду Србије, шестомесечни боравак у ЕСЉП у Стразбуру пружио је јединствен увид у начин на који се европски правни стандарди тумаче на највишем нивоу. Кроз укључивање у рад на пресудама Суда које се односе на слободу изражавања, право на правично суђење и друга основна питања, саветници су не само проширили своје знање о систему Конвенције, већ су, по повратку, своја искуства поделили и у оквиру правосуђа Србије.

Милан је истакао да је боравак у Стразбуру продубио његово разумевање упоредног права. Ослањајући се на његова истраживања, судије Врховног суда могу да се позову на шире правне тендендије приликом разматрања предмета, чиме се унапређује квалитет и уједначеност домаћих одлука. „Судије су искусни професионалци који брзо сагледавају различите опције које су им на располагању“, каже он. „Али они не могу редовно да прате најновију праксу ЕСЉП и потребно је да им се обезбеде кључни прегледи.“

У том погледу, Платформа за размену знања о Европској конвенцији о људским правима представља вредан алат, јер Врховном суду омогућава приступ најновијем развоју судске пракси ЕСЉП и другој релевантној јуриспруденцији. Сваке недеље Милан и његове колеге из Одељења за судску праксу Врховног суда бирају најзначајније предмете и прослеђују их кривичном и грађанском одељењу, омогућавајући судијама да затраже додатна појашњења или детаљнију анализу.

У септембру 2025. године, дванаест судија кривичног одељења Врховног суда похађало је интерну обуку о члану 6 Европске конвенције о људским правима, која је обухватила новију праксу ЕСЉП-а у вези са правом на одбрану, претпоставком невиности, посредним доказима и другим питањима које је Милан представио.

Милан је искуства из Стразбура пренео и директно у Правосудну академију. Током два семестра, од септембра 2024. до јуна 2025. године, XII генерација корисника почетне обуке Правосудне академије стекла је темељно разумевање четири члана Конвенције кроз презентације релевантне судске праксе и интерактивне студије случаја о примени европских стандарда на обуакама које је пројекат Унапређивање заштите људских права организовао у сарадњи с Правосудном академијом. „Реакција полазника била је веома позитивна“, објашњава Милан. „Пружио сам им кратак, али свеобухватан преглед праксе ЕСЉП, који ће им служити као поуздана референца у будућем раду.“

„И сам сам похађао тромесечну обуку у Стразбуру“, додаје он. „Боравак ми је помогао да разумем унутрашње процедуре Суда – на пример, како функционишу одбори, која је улога судије појединца и како делује убрзани поступак.“ То је нешто од чега би млади правни стручњаци у Правосудној академији свакако могли имати користи.

Миланов колега из Уставног суда, Никола, такође је провео шест месеци у Стразбуру, где је из прве руке посматрао колико се пажљиво разматра сваки предмет и колика се пажња посвећује образложењу сваке одлуке. „Током боравка у ЕСЉП упознао сам се са судском праксом која показује да се повреда права разматра чак и када подносилац представке није претрпео значајну штету“, каже он. Никола је припремао предмете за судију појединца и за трочлани судски одбор. То му је помогло да сачињава јасне и прецизне приказе наводних повреда права, да се усредсреди на оно што је заиста битно и да се снађе у сложеним предметима.

По повратку из Стразбура, Никола је у Уставном суду Србије допринео унапређењу начина израде одлука. „По први пут, Уставни суд је утврдио повреду права на имовину у контексту пензија, наглашавајући да су одлуке органа власти суштински укинуле право подносиоца на пензију које је раније било признато“, присећа се он, описујући предмет у ком су права пензионера била умањена, што је навело Суд да процени заштиту имовинских права у складу са праксом ЕСЉП. Његов рад је такође допринео начину на који Суд процењује сразмерност ограничења слободе окупљања.

Након повратка, Никола је постао један од кључних саветника за колеге који се баве сложеним питањима. „Одговарао сам на питања колега у вези са одузимањем имовине као мером обезбеђења, допуштеношћу представки, судском заштитом узбуњивача, забраном дискриминације и многим другим темама“, каже он. Своје знање је широко делио, дистрибуирајући материјале за обуку и ослањајући се на увиде стечене кроз контакте у ЕСЉП.

Ти контакти и данас представљају важан ресурс у његовом раду. „Са колегама из ЕСЉП размењујем корисне информације о предметима и судској пракси“, објашњава он. За Николу, боравак у Стразбуру био је драгоцено професионално искуство које му је дало алате да подржи Уставни суд у бољем усклађивању са европским стандардима људских права.

Пројекат „Унапређивање заштите људских права у Србији“ део је заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.