На регионалној конференцији у Београду која је почела данас, Европска унија и Савет Европе истакли су важност препознавања фактора ризика за трговину људима у сврху радне експлоатације и развијања доследних стратегија превенције.

Више од 100 учесника и учесница из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и других земаља и међународних организација, окупило се на дводневној конференцији „Борба против трговине људима у сврху радне експлоатације у Европи: стандарди, реалност и нове стратегије деловања”, како би размотрили стратегије за борбу против трговине људима у сврху експлоатације, злочина који погађа све већи број жена, мушкараца и деце, како транснационално, тако и интерно у оквиру појединачних земаља.

„Сиромаштво, незапосленост и растућа неформална економија, заједно са потражњом за јефтином радном снагом и услугама, фактори су који доводе до трговине људима у сврху радне експлоатације. Тренд регрутовања жртава путем друштвених мрежа и интернета је у порасту. Потребно је хитно ухватити се у коштац са растућом претњом трговине радном снагом, а Савет Европе тренутно припрема нову препоруку за својих 46 држава чланица која садржи свеобухватан пакет мера за спречавање и борбу против трговине људима. Међу овим мерама је и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујући неформалну економију и непријављење раднике. Предузећа такође имају важну улогу у идентификовању и супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања”, истакла је Петја Несторова, извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима.

Дајен Шмит, координаторка Европске уније за борбу против трговине људима, нагласила је да је радна експлоатација трајно други водећи облик експлоатације у Европској унији и да је скоро 30% регистрованих жртава трговано у сврху радне експлоатације. „На нивоу ЕУ, циљ нам је да се бавимо радном експлоатацијом кроз свеобухватни приступ, који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку у процесу“, рекла је Шмит. „Готово половина жртава у Европској унији је из земаља које нису чланице ЕУ. Верујемо да овај свеобухватни приступ може да буде ефикасан и ван Европске уније“, објаснила је. „Сарадња са нашим суседима, као што су Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Србија, као и са међународним и регионалним организацијама, каква је Савет Европе, кључна је за побољшање овог заједничког глобалног подухвата“, закључила је Шмит.

„Савет Европе доследно прати и разматра скоро све друштвене процесе из перспективе поштовања људских права, чему је Србија такође привржена. Претварање људских бића у робу, у предмете, трговина њима као да ропство никада није укинуто, пред све нас ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне“, рекла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије.

На конференцији су сагледани трендови и изазови у трговини људима у сврху радне експлоатације и идентификоване позитивне иницијативе за јачање превенције из перспективе усмерене на жртву. Улога актера на тржишту рада и приватног сектора, као и питања превазилажења проблема приступа жртава правосуђу и ефикасним правним лековима, такође су биле теме о којима се разговарало.

Иако је број идентификованих случајева у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији мали, у пракси је обим трговине људима у сврху радне експлоатације много шири и многи случајеви остају непријављени. У Босни и Херцеговини идентификовано је само осам потенцијалних жртава у периоду 2017-2021. У Северној Македонији су у периоду од 2017. до 2020. идентификоване само 3 жртве, а 2021. године откривено је још 39 са Тајвана. У петогодишњем периоду, број идентификованих жртава био је највећи у Србији, укупно 41, од којих су већина држављани Србије, упркос све већем присуству радника миграната у земљи.

На конференцији су представљене нове студије о трговини људима у све три земље. Студије испитују факторе ризика који доприносе трговини људима у сврху радне експлоатације, а који укључују незапосленост, етничку дискриминацију, значајну неформалну економију и масовни долазак миграната и избеглица. Предлози за акцију садржани у студијама треба да усмере националне власти у усвајању нових стратегија превенције.

Некадашње жртве трговине људима у сврху радне експлоатације и подносиоци представке пред Европским судом за људска права, Сеудин Золетић и Марко Таминџија из Босне и Херцеговине, поделили су своје трауматично искуство из Азербејџана и кораке које су предузели у потрази за правдом.

Конференција је организована у оквиру пројеката сарадње на превенцији и сузбијању трговине људима у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији, као део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019 – 2022“.