У циљу унапређивања примене Европске конвенције о људским правима на домаћем нивоу, једна од активности пројекта „Унапређивање заштите људских права у Србији“ је упућивање правника из Србије на рад у Европски суд за људска права (ЕСЉП).

За Милана Бајића и Николу Ђекића, правне саветнике у Врховном и Уставном суду Србије, шестомесечни боравак у ЕСЉП у Стразбуру пружио је јединствен увид у начин на који се европски правни стандарди тумаче на највишем нивоу. Кроз укључивање у рад на пресудама Суда које се односе на слободу изражавања, право на правично суђење и друга основна питања, саветници су не само проширили своје знање о систему Конвенције, већ су, по повратку, своја искуства поделили и у оквиру правосуђа Србије.

Милан је истакао да је боравак у Стразбуру продубио његово разумевање упоредног права. Ослањајући се на његова истраживања, судије Врховног суда могу да се позову на шире правне тендендије приликом разматрања предмета, чиме се унапређује квалитет и уједначеност домаћих одлука. „Судије су искусни професионалци који брзо сагледавају различите опције које су им на располагању“, каже он. „Али они не могу редовно да прате најновију праксу ЕСЉП и потребно је да им се обезбеде кључни прегледи.“

У том погледу, Платформа за размену знања о Европској конвенцији о људским правима представља вредан алат, јер Врховном суду омогућава приступ најновијем развоју судске пракси ЕСЉП и другој релевантној јуриспруденцији. Сваке недеље Милан и његове колеге из Одељења за судску праксу Врховног суда бирају најзначајније предмете и прослеђују их кривичном и грађанском одељењу, омогућавајући судијама да затраже додатна појашњења или детаљнију анализу.

У септембру 2025. године, дванаест судија кривичног одељења Врховног суда похађало је интерну обуку о члану 6 Европске конвенције о људским правима, која је обухватила новију праксу ЕСЉП-а у вези са правом на одбрану, претпоставком невиности, посредним доказима и другим питањима које је Милан представио.

Милан је искуства из Стразбура пренео и директно у Правосудну академију. Током два семестра, од септембра 2024. до јуна 2025. године, XII генерација корисника почетне обуке Правосудне академије стекла је темељно разумевање четири члана Конвенције кроз презентације релевантне судске праксе и интерактивне студије случаја о примени европских стандарда на обуакама које је пројекат Унапређивање заштите људских права организовао у сарадњи с Правосудном академијом. „Реакција полазника била је веома позитивна“, објашњава Милан. „Пружио сам им кратак, али свеобухватан преглед праксе ЕСЉП, који ће им служити као поуздана референца у будућем раду.“

„И сам сам похађао тромесечну обуку у Стразбуру“, додаје он. „Боравак ми је помогао да разумем унутрашње процедуре Суда – на пример, како функционишу одбори, која је улога судије појединца и како делује убрзани поступак.“ То је нешто од чега би млади правни стручњаци у Правосудној академији свакако могли имати користи.

Миланов колега из Уставног суда, Никола, такође је провео шест месеци у Стразбуру, где је из прве руке посматрао колико се пажљиво разматра сваки предмет и колика се пажња посвећује образложењу сваке одлуке. „Током боравка у ЕСЉП упознао сам се са судском праксом која показује да се повреда права разматра чак и када подносилац представке није претрпео значајну штету“, каже он. Никола је припремао предмете за судију појединца и за трочлани судски одбор. То му је помогло да сачињава јасне и прецизне приказе наводних повреда права, да се усредсреди на оно што је заиста битно и да се снађе у сложеним предметима.

По повратку из Стразбура, Никола је у Уставном суду Србије допринео унапређењу начина израде одлука. „По први пут, Уставни суд је утврдио повреду права на имовину у контексту пензија, наглашавајући да су одлуке органа власти суштински укинуле право подносиоца на пензију које је раније било признато“, присећа се он, описујући предмет у ком су права пензионера била умањена, што је навело Суд да процени заштиту имовинских права у складу са праксом ЕСЉП. Његов рад је такође допринео начину на који Суд процењује сразмерност ограничења слободе окупљања.

Након повратка, Никола је постао један од кључних саветника за колеге који се баве сложеним питањима. „Одговарао сам на питања колега у вези са одузимањем имовине као мером обезбеђења, допуштеношћу представки, судском заштитом узбуњивача, забраном дискриминације и многим другим темама“, каже он. Своје знање је широко делио, дистрибуирајући материјале за обуку и ослањајући се на увиде стечене кроз контакте у ЕСЉП.

Ти контакти и данас представљају важан ресурс у његовом раду. „Са колегама из ЕСЉП размењујем корисне информације о предметима и судској пракси“, објашњава он. За Николу, боравак у Стразбуру био је драгоцено професионално искуство које му је дало алате да подржи Уставни суд у бољем усклађивању са европским стандардима људских права.

Пројекат „Унапређивање заштите људских права у Србији“ део је заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.

„Najvažnije saznanje za mene bilo je to da problemi životne sredine nisu „neutralni“, već da mnogo jače pogađaju određene grupe ljudi.“

Ovo zapažanje, koje je podelio Vasilije Keranović iz Panela mladih savetnika Zaštitnika građana nakon rada sa učenicima na istraživanju Saveta Evrope, oslikava jednu od ključnih poruka novog Posebnog izveštaja o mladima i ekološkim pravima. Ovaj izveštaj, koji je predstavljen u Beogradu u decembru, ukazuje na to da mladi u Srbiji sve više razumeju degradaciju životne sredine kao pitanje koje je usko povezano sa nejednakošću, diskriminacijom i pristupom pravima.

„Shvatio sam da zagađenje, loši uslovi života i klimatske promene najčešće najteže osećaju oni koji već imaju manje mogućnosti da se zaštite ili da utiču na odluke. Takođe bitna činjenica je ta što dosta odraslih i pre svega školovanih ljudi su spremni da preduzmu nešto po tom pitanju.“

Istraživanje je sprovedeno među 1.044 učenika/ca osnovnih i srednjih škola širom Srbije. Rezultati pokazuju da više od polovine ispitanika/ca smatra da degradacija životne sredine najviše pogađa ranjive grupe, dodatno ih gurajući na margine društva. Učenici/e su najčešće kao najizloženije prepoznali decu, osobe koje žive u siromaštvu, pripadnik/ce nacionalnih manjina, starije osobe i osobe sa invaliditetom. Istovremeno, gotovo svaki treći ispitanik/ca nije bio u stanju da identifikuje koje su grupe najviše ugrožene, što ukazuje na nedostatke u pristupu informacijama i nivou svesti.

Ovi nalazi u velikoj meri odražavaju razgovore koje je Vasilije vodio sa učenicima/ama tokom sprovođenja istraživanja. „Reakcije su bile različite. Učenicima je bilo drago zato što su anketu radili preko svojih telefona i što su pitanja bila jednostavna i prilagođena njihovom fontu reči ali su na to gledali kao nešto neobavezno i samo kao aktivnost da se oduzme od časa.“

Na samom početku, takav stav je često bio povezan sa nepoverenjem da njihovo mišljenje može dovesti do promena.

„Da, u početku su učenici bili nezainteresovani i smatrali su da njihovo mišljenje neće ništa promeniti. Objasnio sam im da mi nismo samo budućnost Republike Srbije već i sadašnjost, i da promene počinju od malih stvari kao što je popunjavanje ovakvih anketa ili recikliranje plastičnih flaša od soka.“

Kako su se učenici/e više uključivali u temu, mnogi su brzo prepoznali vezu između štete po životnu sredinu i društvenih nejednakosti. Za Vasilija, ovo razumevanje je ključno za razvijanje osećaja odgovornosti i solidarnosti među mladima.

„Važno je da mladi razumeju ove nejednakosti jer to razvija osećaj solidarnosti i odgovornosti prema drugima. Ako shvatimo da problemi životne sredine nisu isti za sve mnogo lakše ćemo se zalagati za pravedna rešenje koja će doneti benefite ,naročito ranjivim grupama. Mislim da ovo pokazuje koliko su današnje generacije napredovale i da smo spremni da zapravo uradimo nešto konkretno za dobrobit naše države.“

Prema njegovom mišljenju, rezultati istraživanja ukazuju i na širu promenu među mlađim generacijama, koje su sve spremnije da se aktivno uključe u rešavanje društvenih izazova.

Govoreći o budućnosti, Vasilije smatra da donosioci odluka moraju jasnije prepoznati ulogu mladih u procesima odlučivanja.

„Voleo bih da donosioci odluka shvate da mladi nisu pasivni posmatrači, već da imaju jasne stavove i spremnost da se uključe. Borba protiv diskriminacije i socijalnih nejednakosti igra ključnu ulogu u našem društvu naročito kod mladih, Srbija mora da ide u korak sa svetom i da se potrudi da svaki vid omaložavanja neke ranjive grupe budu strogo sankcionisano. Borba za očuvanje životne sredina takođe je ključan stepenik u razvoju i poboljšanju Republike Srbije. Ako se odluke donose bez uključivanja mladih i bez razumevanja kako one utiču na najranjivije, onda ta rešenja neće biti dugoročna ni pravedna.“

Ova inicijativa je sprovodena u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku, u partnerstvu sa Zaštitnikom građana, Panelom mladih savetnika i organizacijama civilnog društva, čime se osigurava da uvidi mladih direktno doprinesu preporukama i budućim procesima donošenja odluka.