Сваки појединац има важну улогу у одговору на говор мржње позитивним говором и узајамним поштовањем. Ово је била једна од кључних порука на представљању заједничке кампање Европске уније и Савета Европе „Блокирај мржњу. Подели љубав!“ данас у Београду.
Кампања „Блокирај мржњу. Подели љубав!” има за циљ борбу против различитих облика говора мржње усмерених на одређене заједнице и појединце у Србији, посебно оне из осетљивих и мањинских група.
„Ово је право време да сви у Србији блокирају мржњу и поделе љубав“, рекао је у поздравној речи Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду. „Данас, када обележавамо 73. годишњицу оснивања Савета Европе, желимо да подсетимо на то да су поштовање различитости и једнакости прави услови за европско јединство и демократију, а то је управо оно што наша кампања подржава.“
Говор мржње нарочито је изражен у онлајн свету, јер интернет омогућава слободно изражавање мишљења, а уједно ствара лажни утисак да су коментари написани на мрежи пролазни. Међутим, сваки траг који оставимо на мрежи пре свега обликује перцепцију других о нама, док свака ружна реч оставља траг на особи којој је упућена.
Верена Тејлор, директорка Канцеларије Генералног директората за програме Савета Европе позвала је учеснике да се придруже овој кампањи. „Да бисмо промовисали вредности које заступају Савет Европе и Европска унија, потребно је јако мало: уместо дељења и објављивања садржаја кроз које се пропагира мржња - да поштујемо једни друге. Ако почнемо са овим малим корацима, заједно ћемо постићи много“, рекла је Тејлор.
Свако од нас може постати мета говора мржње, без обзира којем друштвеном слоју припадамо, али он свакако највише погађа најугроженије – жене, мањине, особе са инвалидитетом.
Њ.Е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, рекао је: „Само зато што долази кроз речи, говор мржње није ништа мањи напад и не носи мање последице. Речима или сликама, онлајн или офлајн, то је и даље облик напада, агресије и неоправданог чина против људских права и слобода. Повређује људе, изазива дубоку људску патњу и лако може довести до фаталних исхода. Ипак, то је свакодневна реалност широм света, убрзана онлајн сфером, која захтева снажне заједничке напоре и институција и појединаца у борби против ње. Србија није имуна на такву реалност, са говором мржње и дискриминаторском терминологијом, која се често користи и толерише у медијима и којом се ретко баве регулаторни органи или тужиоци, као што је наведено у претходном извештају о напретку. Ова појава је битка коју треба да водимо заједно, битка у којој сваки појединац може да изврши огроман утицај. Као корак у том правцу, Европска комисија је заједно са Фејсбуком, Твитером, Јутјубом и Мајкрософтом 2016. године објавила „Кодекс понашања у борби против незаконитог говора мржње на интернету“.
Ова кампања интензивно ће комуницирати о важности заштите људских права као једној од темељних вредности сваке државе.
„Говор мржње није слобода говора. Управо то је разлог зашто смо били активни у доношењу измена Закона о забрани дискриминације и доношењу Закона о родној равноправности и другим законима који регулишу говор мржње. Ова кампања и сви закони које је Србија донела су велики прилог изградњи културе људских права у Србији, а колико ћемо бити успешни у њој, зависи од свих нас“, рекла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије.
Кампања „Блокирај мржњу. Подели љубав!” ће се одвијати онлајн, путем страница на друштвеним мрежама (Facebook; Instagram; Twitter), као и кроз јавне догађаје. У ове активности биће укључене истакнуте јавне личности, институције и активисткиње/активисти, који ће кроз лична искуства, сведочења и размену добрих пракси промовисати различитост и равноправност у Србији и региону.
Амбасадорке и амбасадори кампање против говора мржње у Србији су истакнуте јавне личности из света глуме: Милена Радуловић, Сандра Силађев, Милош Тимотијевић и Славен Дошло. Такође, ову кампању су подржале и младе амбасадорке: Андријана Никитовић, Теодора Цекић и Анђа Станојковић. Сви они, подржали су кампању јер верују да заједно можемо направити позитивну промену и постати инклузивније и равноправније друштво него што смо то данас.
Кампања се спроводи у оквиру пројекта „Промоција различитости и равноправности у Србији“ која је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“. Овај програм подржава кључне локалне актере и корисничке институције у Србији и на Западном Балкану у борби против дискриминације, говора мржње и злочина из мржње, као и у борби против дискриминације према мањинама и промовисању права ЛГБТИ особа, а посебно је усмерен према угроженим групама у нашем друштву.