Друштво интелектуалаца „Браћа Тан“ представило je резултате свог шестомесечног пројекта „Буди ми пријатељ“ нa завршној коференцији одржаној почетком октобра у великој сали општине Бечеј. Циљ пројекта је био да истражи присуство дискриминације у бечејским основним школама и да на основу добијених резултата понуди могућа решења за свођење дискриминације на најмању могућу меру. Ова иницијатива је добила финансијску подршку у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“.

„Осећала сам се сигурно, поштовано, саслушано. Научила сам много тога, али оно што бих издвојила је како ми видимо људе и како им већ, па можда и не знајући, судимо на неки начин".

Овако своје импресије са радионица о дискриминацији које су биле једна од кључних пројектних активности описује једна од ученица. Радионице су организоване у све четири основне школе из Бечеја и присуствовало им је око 140 ученика/ца узраста од тринаест до петнаест година. Четири психолога/шкиње су пажљиво осмислили њихову концепцију у консултацији са школама, бавећи се темама као што су дечја права, предрасуде и стереотипи који воде ка дискриминацији, конструктивно решавање сукоба као и прихватање различитости и интеркултуралност.

Како би се оценили ефекти радионица, подељен им је упитник пре и након радионица. Резултати су показали да су ученици/е били упознати са термином дискриминације и пре почетка радионица, али да су након радионица били у могућности да пруже прецизнија одређења овог појма.

Најевидентније разлике у одговорима пре и након радионица присутне су када су у питању њихове реакције у односу на друге. Тако је, на пример, пре њиховог почетка више од 50% ученика/ца одговарило да је некада друге називао/ла погрдним именом, вређао/ла или пак правио/ла разлике међу друговима и другарицама, док по завршетку радионица на исто ово питање али усмерено ка будућности више од 80% одговара да не би практиковало овакво понашањ е.

Такође, док су пре почетка радионица давали одговоре типа „не знам“, „ништа“ и сл. на питање шта би требало да предузму ако препознају да је неко одбачен/а, деца су након радионица дала прецизније и адекватније одговоре типа „да покушам да спречим“, „да кажем разредном старешини“, „обратио бих се наставницима“ и тд.

Интересантан је и податак да је велики број ученика/ца пре радионица био упознат са постојањем Тимова за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у њиховим школама, чак више од 60% њих. Иако се након радионица овај проценат готово преполовио, из Друштва констатују да је неопходно радити на информисању свих актера о раду ових Тимова у школама.

Коначно, више од 60% ученика/ца сматра да је важно да припадници већине познају обичаје и традиције мањине са којима живе. Такође, више од 80% ученика/ца је изразило жељу да поново учествују у активностима овог типа.