Назад Прва експертска дискусија на тему Животна средина и људска права: национална и перспектива Европског суда за људска права

фотографија: Shutterstock

фотографија: Shutterstock

У Београду је 22. септембра 2020. године по први пут одржана експертска дискусија која се бавила питањем животне средине и људских права из националне и перспективе Европског суда за људска права.

Догађај је окупио око 35 судија, тужилаца, представника Правосудне академије и Адвокатске коморе, и покренуо разговор о релевантним стандардима и најновијим дешавањима у области људских права и животне средине на националном и нивоу Европског суда за људска права, а све у циљу јачања климатске правде у Србији.

Током троипочасовног разговора, учесници су имали прилику да чују нешто више о најрелевантнијој пракси Европског суда за људска права и прегледу најновије судске праксе из области заштите животне средине из других јурисдикција. Такође су се осврнули на заштиту животне средине на националном нивоу, са нагласком на грађански, управни и кривични аспект. Учесници су изразили неопходност наставка дискусије у светлу актуелних изазова из области животне средине.

Биљана Сладојевић Милатовић, пројектна менаџерка у Дивизији за примену људских права на националном нивоу Савета Европе, истакла је да иако Европска конвенција о људским правима не гарантује супстантивно право на здраву животну средину, Европски суд за људска права је у бројним предметима одлучивао о различитим облицима ризика и штете које се тичу заштите животне средине.

Тобиас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду, у уводном излагању рекао је да је у свом скорашњем документу о приоритетима сарадње са Саветом Европе, Савет Европске уније потврдио улогу Савета Европе у помоћи стварања добро прилагођеног правног оквира у Европи који се тиче питања животне средине.

Судија Врховног касационог суда, Катарина Манојловић-Андрић, подсетила је присутне на Члан 20. Устава Републике Србије који гарантује судску заштиту права на здраву животну средину, у случају да је не пруже друга тела. Заједно са професорком Мирјаном Дреновак-Ивановић и заменицом тужиоца Браниславом Вучковић, она је истакла тренутне потешкоће са којима се суочава правосуђе у поступању по предметима који се односе на заштиту животне средине на националном нивоу.

Наталија Кобиларш, виша правница Европског суда за људска права, подвукла је да су људска права алатка за заштиту животне средине путем “посредника”, користећи се партиципативним правом које се састоји од права на информацију о животној средини, условима и опасностима, права на учешће у процесу одлучивања и приступа правди, односно трибуналу пред којим може да се оспорава одлука другог националног органа.

Експертска дискусија организована је у оквиру пројекта „Јачање ефикасних правних средстава за спречавање кршења људских права у Србији“, који спроводи Савет Европе у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе “Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2020”.

Београд 24. септембар 2020.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page