Медији имају снажан утицај на друштво Србије и, у складу с тим, одговорност у решавању проблема говора мржње. Медији не би требало само да се суздрже од коришћења говора мржње, већ треба и да истичу позитивне и вредносне аргументе о припадницима одређених осетљивих група, како би разбили постојеће стереотипе и предрасуде. Постојећи правни оквир није довољно ефикасан - неопходно је да медијска заједница успостави систем колективне саморегулације заснован на договореним кодексима понашања и механизмима за решавање жалби на говор мржње.

Ово је истакнуто на данашњој презентацији новог „Извештаја о употреби говора мржње у медијима у Србији“, који је припремљен у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“.

„Пандемија је покренула нови талас говора мржње. Забринут сам због даље поларизације јавног дискурса“, рекао је Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду. „Говор мржње повезан са КОВИД-19 укључује различите презирне изразе против појединаца и група. Стереотипизација, стигматизација и употреба погрдних и понекад насилних израза могу се видети и у Србији. Као што је такође наведено у извештају, они су посебно усмерени на већ маргинализоване групе, укључујући старије особе, Роме, ЛГБТИ особе, етничке мањине, мигранте и странце. Иако говор мржње често шире припадници јавности, његове последице погоршава запаљива реторика политичара и других који имају утицај, укључујући медије“, закључио је.

Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности истакла је континуирану и плодоносну подршку коју Европска унија и Савет Европе пружају институцији Повереника за заштиту равноправности. „Особе које изражавају говор мржње се често позивају на слободу изражавања. Треба имати у виду да слобода говора није и не може бити оправдање за говор мржње. Разлика је врло јасна“, рекла је повереница. „Било је много случајева пред Повереником који су се односили на утицајне личности. Свакако да има простора за напредак, али је јасно да правда не може да буде селективна и да нема заштићених појединаца“, закључила је.

„Говор мржње је универзални проблем и јединствен и координисан приступ решавању овог проблема је неопходан“, рекла је Матеја Норчич Штамцар, заменица шефа Делегације Европске уније у Републици Србији у свом уводном обраћању. Како је истакла, у претходним извештајима Европске комисије је примећено да се говор мржње често толерише у медијима, као и да се регулаторна тела недовољно баве овим проблемом. „Европска комисија пажљиво прати мере које Србија спроводи са циљем спречавања говора мржње, али ова борба је ланац у којем сви имамо своју карику одговорности. Надам се да ће сваки наредни извештај показати напредак у борби против говора мржње“, закључила је Норчич Штамцар.

Извештај, који покрива период истаживања новембар-децембар 2020. године, пружа примере говора мржње у медијима у Србији који потврђују и илуструју налазе Европске комисије против расизма и нетолеранције (ЕКРИ) из извештаја о Србији за 2017. годину. ЕКРИ је приметила да се медији у Србији често користе запаљивим, пежоративним и националистичким језиком и настављају да дају простор говору мржње политичара и других јавних личности, појачавајући његов ефекат. Запаљиви језик који се користи у медијима даје додатни допринос растућим тензијама између етничких група у Србији и у региону, закључује се у поменутом ЕКРИ извештају.

 

Данас представљени извештај закључује да је Србији потребно медијско окружење које ће омогућити живописну и уравнотежену јавну расправу, како би грађани могли да добију непристрасне информације о питањима од јавног интереса. У таквом окружењу, говор мржње треба искоренити.

Извештај такође наглашава важност улоге Повереника за заштиту равноправности, Омбудсмана, судија специјализованих за антидискриминационо право, као и Регулаторног тела за електронске медије, Савета за штампу и новинарских удружења.

Извештај је припремљен у оквиру пројекта „Промоција различитости и равноправности у Србији“, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“.