На посебној седници Народне Скупштине Републике Србије одржаној 7. јуна, народни посланици су подржали предлог за промену Устава у делу који се односи на правсуђе, који је Влада поднела у децембру 2020. године. Скупштински Одбор за уставна питања и законодавство сада треба да изради предлог текста амадмана.

Заједнички пројекат Европске уније и Савета Европе „Јачање независности и одговорности правосуђа“ блиско прати реформу Устава у Србији. Током протекле две године, Министарству правде су представљени релевантни европски и међународни стандарди, посебно у области судијске и тужилачке етике и дисциплинске одговорности.

Да би подстакао заинтересоване стране да размотре релевантне препоруке при одлучивању о будућем Уставном уређењу, Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду, написао је текст за дневни лист „Политика“, објављен 6. јуна.

Више од 20 година, од отварања наше Канцеларије у Београду у марту 2001. године, па све до данас, Савет Европе прати дешавања у вези са Уставом.

Процес који је Влада покренула у децембру прошле године има за циљ прву икад измену Устава из 2006. године. Ово ће захтевати холистички приступ. Венецијанска комисија је објавила дубинску анализу тог Устава 2007. године, која садржи препоруке и даље релевантне за разматрање.

Предлог за промену Устава који је поднела Влада тиче се правосуђа. Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија) пружила је свеобухватан оквир садржан у Мишљењу и Меморандуму секретаријата из јуна и октобра 2018. године.

Од тада, ситуација у вези са правосуђем и владавином права у Србији, а и у Европи, је еволуирала, али широк спектар свих расположивих материјала различитих тела Савета Европе за утврђивање стандарда, као и оних која примену стандарда надзиру, остаје релевантан и треба га правилно размотрити јер може пружити витални допринос процесу Уставне реформе.

Недавно су Савет Европе и Институт за упоредно право објавили пакет докумената који постављају стандарде у области владавине права и правосуђа. Како би помогли рад Народне Скупштине, ови документи објављени су на интернету. Документе су израдила различита тела Савета Европе: Комитет министара, Венецијанска комисија, Консултативно веће европских судија, Консултативно веће европских тужилаца, Група држава за борбу против корупције ГРЕКО, а садрже и релевантну праксу Европског суда за људска права у Стразбуру и Суда правде Европске уније у Луксембургу.

Парламентарна Скупштина Савета Европе доприноси овом процесу. Фебруара 2021. године, њен Одбор за надзор послао је захтев Венецијанској комисији за Мишљење о Уставном и правном оквиру који уређује функционисање демократских институција у Србији. Очекује се да ће нацрт Мишљења бити усвојен на пленарној седници Венецијанске комисије у октобру 2021. године.

Поштовање стандарда Савета Европе је од суштинске важности за обезбеђивање владавине права у Србији. Једнако је важно и у контексту даље изградње веза између Републике Србије и ЕУ, и њеног приступања Унији. У оквиру заједничког пројекта "Јачање независности и одговорности правосуђа”, Савет Европе и ЕУ подржавају Србију на њеном путу. Кључну улогу Савета Европе у области људских права, владавине права и демократије у Европи у више наврата потврдила је ЕУ, последњи пут од стране свих 27 држава чланица на недавном заседању Комитета министара Савета Европе 21. маја 2021. године у Хамбургу.

Позивамо народне посланике, струковна удружења судија и тужилаца, цивилно друштво, академску заједницу и медије да у процесу реформе Устава у потпуности искористе богатство знања и искуства тела Савета Европе која утврђују стандарде, врше надзор и остварују сарадњу, за добробит грађана Србије и целог региона.