У несвакидашњој комбинацији новинарства и уметности, новинари/ке и уредници/е у Србији су заменили тастатуре глином како би обликовали не само уметничка дела, већ и приче о инклузији на овој јединственој радионици.

Радоница која је одржана у Центру за ликовну и примењену уметност Терра у Кикинди поводом обележавања Европског дана језика, окупила је новинаре/ке локалних и медија на језицима мањина како би промишљали о различитости, комуникацији и моћи језика – обликујући по један симболични калуп.

Ану Аџић, новинарку са портала Зоомер, обликовање глине је подсетило на процес грађења толеранције у региону – „као што глина захтева пажњу, стрпљење и нове технике стварања јединствених форми, тако и међуљудски односи захтевају отвореност за нове идеје и перспективе”. „Технике које сам научила да радим са глином су на неки начин постале нови изрази кроз које могу размишљати о креативности и суживоту“, додала је Ана.

Организован у оквиру „Тренинга за представнике/це медија о људским правима, дискриминацији и говору мржње“, догађај је био фокусиран на приказивање пола, родног идентитета и сексуалне оријентације у медијима. Новинари/ке и уредници/е из целе Србије су дословно засукали рукаве и испрљали руке истражујући поруку Европског дана језика о културној и језичкој разноликости.

Александар Липован, директор Центра Терра, сматра да овакве радионице развијају свест о значају активног учешћа у културним садржајима као важном алату за разумевање, толеранцију и заједништво као огледалу овог региона. „Верујемо да људскост нема и не треба да има границе и да овакве активности могу само да допринесу јачању емпатије, емоционалне интелигенције, индивидуалне и колективне креативности за постизање заједничке мисије хармоничног суживота у овом културном простору“, рекао је Липован.

Такође је додао да ће у циљу даље видљивости и ширења пројектне активности Центар Терра сачувати ова новонастала дела од глине и да ће неки радови бити састављени у мозаичку композицију и јавно презентовани.

Учесници/е су обликовали глину у симболичне форме, подстичући дубље размишљање о улози медија у обликовању инклузивних наратива. Кроз овај креативан, тактилни приступ, стекли су нове перспективе о томе како језик медија може утицати на перцепцију дискриминације и људских права. На овај начин, радионица је понудила нови и другачији начин у борби за сузбијање стереотипа и заустављање говора мржње.

Према речима Торстена Афлербаха, шефа Одељења за програме за инклузију и борбу против дискриминације Савета Европе у Стразбуру, борба против говора мржње увек је била један од приоритета Савета Европе, а ових дана је још важнија с растом популизма. „Медији и новинари играју кључну улогу у демократским друштвима и могу да дају важан допринос у борби против говора мржње разоткривањем, извештавањем, критиком и осудом говора мржње, као и обезбеђивањем простора и канала за сузбијање говора мржње на тај начин доприносећи плурализму и друштвеној кохезији“, рекао је Торстен.

Обуку су организовали Мрежа за извештавање о различитости, коју подржава Европска унија и СМАРТ Балкан- Цивилно друштво за повезан Западни Балкан, регионални пројекат имплементиран од стране Центра за промоцију цивилног друштва, Center for Research and Policy Making (CRPM) и Institute for Democracy and Mediation (IDM), и финансијски подржан од стране Норвешког министарства спољних послова, као и пројекат “Борба против дисркиминације и промоција различитости у Србији” који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе “Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску”, у сарадњи са Повереником за заштиту равноправности.