ЦеСИД је у оквиру београдске Недеље поноса представио резултате истраживања јавног мњења о правима и положају ЛГБТИ особа у друштву које је спровео на узорку од 1,060 испитаника старијих од 18 година са територије Србије у периоду од 10. до 20.маја 2021.године. Истраживање је део гранта који је ова организација добила у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“.

Међу испитаницима који верују да су њихова права угрожена, 6% као разлог издваја своју сексуалну оријентацију. Из ЦеСИД-a истичу да су објективни параметри на основу којих су мерили однос грађана према ЛГБТИ популацији и даље далеко од добрих, али ипак указују да је у претходној деценији дошло до побољшања по питању ставова грађана према особама различите сексуалне оријентације. Сматрају да је ово побољшање могуће измерити на скали социјалне дистанце према припадницима ЛГБТИ популације. Наиме, грађани су показали да су знатно спремнији на интеракцију са особама различитог сексуалног опредељeњa него у претходном истраживању овог типа из 2010.године.

Ипак, констатују да прихватање интеракције са ЛГБТИ популацијом не гарантује истовремено и позитиван став према њима, па тако тек две петине (39%) оних који немају ништа против интеракције истовремено имају и генерално позитиван став према овој друштвеној групи. Наиме, сваки пети анкетирани (20%) и поред толеранције коју показује по питању интеракције, и даље гаји негативан став према особама различите сексуалне оријентације.

Такође, тренутна подршка усвајању Закона о истополним заједницама је још увек доста ниска и не прелази 11%, при чему се као један од кључних разлога за то издваја непознавање самог законског решења. Притом, интересантан је податак да 61% испитаника који нимало нису упознати са његовим садржајем уопште не подржавају његово доношење.

Став да Србија не би требало да законски уреди област промене пола и родног идентитета је изнело 41% анкетираних грађана. Висок проценат анкетираних не може да процени свој одговор на ово питање (28%), док преостали испитаници, њих 31%, наводе да би Србија требало да регулише област промене пола и родног идентитета. Ипак, половина испитаника који сматрају да је ово питање потребно уредити наводи да би промену пола у Србији требало забранити.

Из ЦеСИД-a закључују да се на основу прикупљених података може рећи да је дошло до благог смањења негативне перцепције према ЛГБТИ особама у односу на налазе добијене пре тринаест и једанаест година. Такође, ово истраживање је показало да значајан проценат испитаника нема став по питању положаја и права ЛГБТИ особа те би стога требало радити на организовању јавних дебата на ову тему.

 Резултати истраживања „Ка бољем разумевању права ЛГБТИ особа и њихове позиције у друштву“

 верзија на енглеском језику

 верзија на српском језику